Kontekst i inspiracija
Ovde se upoznajemo da idejnim projektom jedne okućnice (dvorišta), koja je smeštena na Popovici, u neposrednoj blizini Novog Sada. U momentu kada je klijent izrazio želju za uredjenjem dvorišta, objekat je još uvek bio u fazi izgradnje. Tada je zapravo i pravi momenat za angažovanje pejzažnog arhitekte, jer faza pejzažnog uredjenja dolazi odmah nakon završetka gradjevinske (grube) faze. Objekat je gradjen u klasičnom stilu. Upotrebom elemenata poput mermera, kovanog gvoždja i dominantnih stubova obloženih specifičnim materijalima, diktirao se i stil uredjenja dvorišta. Ono što je bila ideja vodilja jeste taj dašak elegancije i možda daha mediterana (pozicija objekta je vrlo osunčana). Odatle sam krenula sa idejom da objekat dominira svojom lepotom, a pejzažno uredjenje da prati stil. Znate one drvorede u Toskani? Formalne, pravilno sečene geometrijske staze? Zaista je bio pravi kreativni izazov sve to ukomponovati i prilagoditi prostoru i zahtevima korisnika.
Izazov
Objekat je, po poziciji i topografiji, postavljen skoro pa idealno. Medjutim, izazov je bio u korisnicima prostora i preplitanju funkcionalnih zona. Ovo praktično znači da je klijent imao zahteve da dvorište bude uskladjeno sa potrebama svih koji će vreme provoditi u dvorištu – deca, roditelji, prijatelji, starije osobe (bake i deke) i kućni ljubimci. Na koji način rešiti otvoren prostor, da bude udoban svim ovim uzrastima i njihovim potrebama? Šta svako od korisnika očekuje u dvorištu? Kako može da se organizuje struktura prostora, a da svima bude interesantno i funkcionalno? Kako povezati različite stilove pejzažne arhitekture u celinu, smislenu?
Rešenje
I onda je sinula ideja! Krenula sam sa podelom prostora na funcionalne celine. Svaka celina imala je svoju namenu i svoj sadržaj. Nakon toga sam krenula da ih povezujem pravcima komunikacije, ili jednostavnije – stazama. Pratila sam stil i koncept objekta, i ostala dosledna svedenim oblicima. Tu dolazimo do dole formalnosti i svedene geometrije. Jednostavno rečeno – elegantno sam rešila koncept uredjenja. Nekad je zaista manje više. U ovom slučaju, gdje je objekat dominirao prostorom i svojom lepotom, samo sam ispratila koncept. Predložila sam bele žardinjere sa palmama, čemprese i živu ogradu ispunjenu crvenim ružama, kao osnovna tri elementa. Žardinjere su bile planirane tako da stvore dinamiku u prostoru, dok su čemresi planirani tako da formiraju drvorede i naglašavaju pravce kretanja. Živa ograda i ruže su bile planirane kao detalji romantike i klasike. Široki popločani platoi i slobodan travnjak, bez prepreka, omogućio je korisnicima da se slodobno kreću u prostoru. Odabir biljaka je vrlo pažljivo analiziran. Sve alergene ili potencijalno otrovne vrste su zanemarene, kako zbog dece tako i zbog kućnih ljubimaca – na prva dva mesta, a onda i zbog ostalih korisnika. Deo sa bazenom se nadovezuje na trpezariju na otvorenom. Dijagonalno se nalazi kutak za miran odmor i opuštanje, sa ljuljaškama i blago zaklonjen biljkama u žardinjerama. U jednom od izdvojenih delova dvorišta je smešteno igralište za decu, sa kompletnom opremom i travnjakom otpornim na gaženje. Da li ste primetili da je travnjak na fudbalskim terenima uvek zelen, koliko god da trče po njemu? U pitanju je posebna mešavina trava koja trpi gaženje, a takvo sam rešenje predložila i ovde.
Krajnji rezultat je skladno uredjeno dvorište, sa svim zahtevanim elementima i zadovoljnim klijentima. Nekoliko idejnih rendera možeš videti niže.
