9 vrsta sobnih biljaka otrovnih za ljubimce i za ljude
Znaš li kako izgleda jedan prosečan dan pejzažnog arhitekte? Sedim tako, stiže slika biljke i sledi pitanje – da li je ova biljka otrovna? I onda, kažem kako se zove, šta ne treba dirati, koje dejstvo ima kada se dodje u kontakt sa tom biljkom. I tako nebrojeno primera. E baš odatle inspiracija da ti dam kratak pregled biljaka koje najčešće vidiš u okruženju, a možda ni ne znaš šta imaju u korenu, listu ili stablu, kao ni šta mogu da izazovu, kako kod ljudi, tako i kod naših ljubimaca.
Zatvoreni prostori u kojima se nalaze biljke, stvarno izgleda srećno. Biljke nam donose vezu sa prirodom, bude onaj osećaj mira i prečišćavaju nam vazduh. Međutim, iako svaka specifična na svoj način, nisu sve iste ni po hemijskim karakteristikama, i neke od njih mogu biti potencijalno opasne zbog svoje otrovnosti. Smisao ovog teksta je da te kroz slike biljaka i tekstove o njihovim otrovnim delovima, naučim da prepoznaš biljke i šta ne treba da diraš, odnosno šta treba da radiš ukoliko dodje do kontakta sa otrovnim delovima biljke. Vodim te kroz tekst gde te očekuju slike, latinski nazivi (ako ima želje da se nauči nešto malo više), koji su to otrovni delovi, kakva dejstva imaju ta jedinjenja i kako da reaguješ ukoliko dodje do tog neželjenog dejstva na organizam.
Pa da krenemo.
Flamingo, anturijum (Anthurium)
Anthurium, a često ćeš čuti da ga nazivaju i „muška sreća“ ili „flamingo cvet“. Prepoznaćeš je po njenim neobičnim cvetovima. U pitanju je tropska biljka koja potiče iz Južne Amerike, gde raste u vlažnim šumama, ali se uzgaja širom sveta zbog svoje atraktivne pojave i jednostavnog održavanja i optornosti.
Cvetovi Anthuriuma su trouglastog oblika i imaju najčešće crvene, roze ili bele cvetove. Ono što izdvaja Anthurium od drugih biljaka su njegove sjajne crvene ili narandžaste lisnate lajsne koje okružuju cvet, a koje se često zovu „cvetne kapi“.
Anthurium je izdržljiva biljka koja se lako održava u uslovima zatvorenih prostora, kao i na balkonima tokom toplih meseci. Uživa u indirektnom svetlu, a zalivamo je umereno kako bi se očuvala vlažnost zemlje, ali izbegavajući prekomerno natapanje. Praktično, imitiramo uslove sredine odakle potiče.
Osim što je vrlo lep, Anthurium ima funkciju čišćenja vazduha od određenih štetnih supstanci, pa je koristan za unapređenje kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima. Takođe je relativno otporan na štetočine.
Anthurium se često poklanja kao poklon, jer simbolizuje sreću i uspeh.
A sada, kada znaš kako izgleda, da se malo bliže pozabavim njegovim ne tako komplimentnim osobinama. Naime, ova biljka je otrovna i može izazvati zdravstvene tegobe. Konkretno, listovi su zapravo otrovni deo biljke. Oni sadrže oksalate i nedovoljno istražene nagrizajuće materije.
Šta ovo znači? Praktično znači da listove ove biljke ne treba dirati, jesti niti prinositi blizu očima, nosu ili ustima. Ukoliko dodje do kontkta, ruke nakon toga odmah oprati. U suprotnom, može doći do iritacija sluzokože. A ukoliko se unese u organizam u vidu hrane, ako pojedemo list, može doći do lučenja pljuvačnih žlezda, do povraćanja i dijareje.
Reagujemo tako što unesemo puno tečnosti i obavezno se javimo lekaru. Molim te da isto ovo primeniš i ukoliko tvoj ljubimac pojede list ove biljke.
Klivija (Clivia miniata)
Klivija vodi poreklo iz Južne Afrike. Ova biljka ima mensate, čvrste i sjajne zelene listove koji se grupišu u rozete. Klivija obično cveta zimi ili u rano proleće i njeni cvetovi budu svetlo narandžaste, crvene ili žute boje. Kada procveta, njeni cvetovi se dugo zadržavaju.
Otporna je na sušu, jer rezerve vode ima u listovima. Ima minimalne zahteve za održavanjem, što je čini pogodnom za one koji nisu iskusni u uzgajanju biljaka. Klivija voli svetlu sredinu s indirektnom svetlošću, iako može tolerisati i niže nivoe svetlosti. Zalivamo je umereno, čuvajući se prekomerne vlažnosti koja može dovesti do truljenja korena.
Kao i Anturijum, Klivija takođe ima sposobnost da poboljša kvalitet vazduha, apsorbujući štetne hemikalije i proizvodeći kiseonik. Ova osobina čini je korisnom za unutrašnje prostore.
Otrovan deo biljke je koren, odnosno gomolj. Osim hranljivih materija koje skladišti u ovom delu, Klivija tu skladišti i alkaloide. Posebno bih istakla likorin, kao najdominantniji alkaloid.
Ukoliko dodje do kontakta ili konzumiranja ove biljke, stimuliše se centar za povraćanje u centralnom nervnom sistemu. Tako da, ukoliko se pojede deo gomolja, može doći do pojave povraćanja ili dijareje.
Prvo reagovanje na trovanje je da se odmah javiš lekaru. Ili veterinaru, ukoliko ljubimac pojede deo ove biljke.
Ciklama (Cyclamen persicum)
Ciklama nam dolazi iz Sredozemlja i Azije, a danas je možeš sresti širom sveta zbog svoje jedinstvene lepote. Listovi ciklame su srcoliki, tamnozeleni i često mramorni ili šareni. Međutim, ono što privlači pažnju su njeni neobični cvetovi u obliku leptira, dostupni u raznim nijansama crvene, roze, ljubičaste i bela.
Ciklama cveta zimi i ranim prolećem, donoseći svetlost i boju u hladne dane.
Održavanje je prilično jednostavno. Voli indirektnu svetlost i umereno zalivanje, s tim da ne voli stajaću vodu u podlozi. Zato, treba da pustiš se zemlja delimično osuši između zalivanja.
Ciklama, iako elegantna i neobično lepa, ima takodje otrovni deo biljke. Radi se o gomolju. U gomoljastom korenu ciklame je skladišten triterpensaponium. Kada dodje do konzumiranja korena, dolazi do mučnine, povraćanja i dijareje. Medjutim, dobre vesti su da cveće i listovi nisu otrovni. Tako da, slobodno možeš da uzgajaš ovaj lepi cvet, sve dok ne dodje do konzmiranja korena. U slučaju da ipak neko, ili ljubimac, pojede koren obavezno potraži savet lekara, odnosno veterinara jer su simptomi vrlo izraženi.
Drvenasta krasula (Crassula arborecens)
Za Krasulu često možeš čuti da je zovu „novčićeva biljka“ ili „drvo života“. Ima zelene, mesnate listove i obično su ovalnog oblika i gusti. Potiče iz Južne Afrike.
Ono što je posebno kod krasule su njene sposobnosti za skladištenje vode u svojim listovima, čineći je otpornom na sušu i laku za održavanje. Cveta u različitim bojama.
Iako je krasula generalno bezopasna, važno je znati da listovi ove biljke sadrže saponine i organske kiseline, koje mogu izazvati gastrointestinalne tegobe ako se konzumiraju u većim količinama. Zato predlažem da je bolje držati je van domašaja male dece i kućnih ljubimaca.
Ukoliko ipak dodje do toga da neko pojede listove, mogu se očekivati bolovi u stomaku i povraćanje. I u tom slučaju, odmah se javiti lekaru.
Difenbahija (Dieffenbachia sp.)
Ovu biljku bukvalno srećeš na svakom koraku, samo malo obrati pažnju. Ja se lično sećam ove biljke iz ranog detinjstva, uvek nam je bar jedna bila u stanu.
Malo činjenica o ovoj biljci da podelim, a onda ću da ti kažem šta se krije u ovoj biljci zapravo.
Difenbahija poreklo vodi iz tropskih regiona Južne Amerike, a njeni krupni listovi su tamnozeleni s belim ili svetlozelenim šarama, čineći je dekoracijom za enterijer. Održavanje ove biljke je prilično jednostavno. Ona voli indirektnu svetlost i redovno zalivanje, s tim da ne voli da se voda zadržava u podlozi. Njena izdržljivost je razlog zašto je tako često srećemo u eneterijerima.
A sad onaj malo manje atraktivan deo u vezi ove biljke. Naime, difenbahija je biljka koja je kompletno, sa svim svojim delovima otrovna. Dakle, koren, stablo i list imaju u sebi proteolitske enzime i kristale kalcijum oksalata. Samo neke od reakcija na ove supstance i kontakt sa biljkom je iritacija i privremeni gubitak glasa ako se slučajno unese u organizam. Takodje, možeš da izazoveš jaku iritaciju kože i sluznica, sve do formiranja plikova. To je ono što joj daje nadimak „dumb cane.“ Važno je rukovati s njom pažljivo i držati je izvan domašaja male dece i kućnih ljubimaca. U slučaju da dodje do kontakta i reakcija, odmah se obrati lekaru.
Difenbahija stvarno ume da izdomirina u prostoru i da da onaj tropski momenat svežine. Njene prepoznatljive šare i niski zahtevi za održavanjem čine je popularnim izborom među svim generacijama. Osim što je estetski privlačna, difenbahija nas podseća na važnost pažljivog rukovanja sa biljkama i istraživanja pre nego što donesemo biljku u svoj dom.
Oleander (Nerium oleander)
Oleander, se još zove „lovor vina“ ili „oleander“. Ova biljke je fotogenčna, prelepa, ali istovremeno imaj na umu da je u pitanju izuzetno otrovna tropska biljka. Poreklo vodi iz Sredozemlja i Azije i sadi se zbog svojih bujnih cvetova u različitim nijansama ružičaste, bele i crvene boje. Oleander odbacuje svoje dugo, tamnozeleno lišće van perioda vegetacije i ima cveće u obliku trube.
Ali (uvek ima ono ali), ono što treba da znaš je da je oleander jedna od najotrovnijih biljaka na svetu. Sadrži supstance poznate kao kardiotoksini, koje utiču na srce i nervni sistem. Simptomi trovanja oleanderom uključuju mučninu, povraćanje, dijareju, poremećaje srčanog ritma, grčeve i, u najtežim slučajevima, smrtonosne komplikacije.
Svi delovi biljke su otrovni, uključujući cvetove, listove, i koren. Čak i dim od izgaranja oleandera može biti štetan. Ukoliko sumnjaš na trovanje oleanderom, hitno se obrati medicinskoj pomoći. Lekar će ti možda dati aktivni ugalj ili primeniti druge terapije za detoksikaciju organizma.
Tako da, sledeći put kad poželiš da se slikaš pored ove prelepe biljke negde na moru, uz plažu ili u parku, prepoznaj Oleander i ne diraj ga. Ni jedan deo biljke.
Filodendron (Philodendron)
Filodendron, često nazivan „filo“ u kraćem slengu, je jedna od najpopularnijih sobnih biljaka koja stvarno ima prelepe zelene liske. Poreklom je iz tropskih šuma Srednje i Južne Amerike i često se uzgaja u domovima i kancelarijama zbog svoje elegantne pojave.
Filodendron ima krupne listove koji variraju u obliku i veličini, a često su sjajni i tamnozeleni. Neki od najpopularnijih varijeteta uključuju „filodendron brasil,“ sa svojim karakterističnim prugama na lišću, i „filodendron monstera,“ sa velikim urezanim lišćem. Filodendroni imaju supermoć da uklanjaju štetne hemikalije iz vazduha, što ih čini korisnim za poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha. Nije ni čudno, jer imaju toliko lišća. Velika lisna površina puno diše.
Ono što je ovde važno da napomenem jeste da filodendroni sadrže oksalnu kiselinu, koja se nalazi u obliku kristala unutar biljke. Oksalna kiselina može izazvati iritaciju ako dođe u kontakt s kožom ili sluznicama i može biti štetna ako se unese u organizam, što dovodi do probavnih tegoba. Ove otrovne supstance se najviše nalaze u listovima i stablu. Tako da, preporučujem oprez i izbegavanje dodira sa sokom ili listovima filodendrona, kao i da sprečiš pristup maloj deci ili kućnim ljubimcima kako bi se izbegle neželjene reakcije. U slučaju da dodje do slučajnog unosa, treba potražiti medicinsku pomoć.
Zmijska biljka (Sansevieria trifasciata)
Sanseverija, „zmijina biljka“ ili „svekrvin jezik“ (urnebesno) je čudesna sobna biljka koja se ističe svojom izdržljivošću i elegantnim izgledom. Dolazi iz tropskih regiona Afrike i Azije.
Sansiveriju ćeš prepoznati po uspravnim, sabljastim listovima koji podsećaju na zmijin jezik, što objašnjava njen nadimak. Listovi su različite zelene boje – od svetlozelene do tamnozelene sa karakterističnim prugama ili šarama. Ova biljka, takodje, ima supermoć da čisti vazduh od štetnih supstanci, čineći je vrlo korisnom za poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha.
Što se tiče otrova u biljci, Sanseverija sadrži saponine, prirodne hemijske supstance koje se mogu smatrati blago otrovnim. Iako su rizici da se ozbiljno otruješ niski, dodirivanje Sansiverije može izazvati blage tegobe ukoliko se potom dodiruju oči, usta ili koža. Ukoliko sumnjaš na toksično dejstvo od kontakta sa Sanseverijom, obrati se medicinskoj pomoći.
Spatifilum (Sphathipyllum floribundum)
„Ženska sreća,“ ili Spatifilum je biljka koja je najpoznatija po tome što je prava mala fabrika za čišćenje vazduha. Stiže nam iz tropskih šuma Centralne i Južne Amerike.
Prepoznaćeš je po belim cvetovima, koji su zapravo posebni listovi, koji okružuju cvetove. Njeno zeleno lišće je široko i sjaji se. Ova biljka se često bira za stan ili kancelarije jer ima jake sposobnosti da filtrira i čisti vazduh od različitih štetnih supstanci, izmedju ostalog od amonijaka, ksilena i formaldehida.
Spatifilum je blago otrovan. U listovima i korenju se nalaze kristali kalcijum oksalata. Kalcijum oksalat kristali mogu izazvati iritaciju kože i sluznica, kao i digestivne tegobe ako se pojede. Iz tog razloga, treba biti pažljiv prilikom rukovanja sa njom i drži je izvan domašaja male dece i kućnih ljubimaca. U slučaju da dođe do slučajnog unosa ili kontakta sa sokom spatifiluma, obrati se lekaru ili potraži medicinsku pomoć.
I za ovaj deo, da zaključimo.
Imamo u svi u svom okruženju, u stanu, u kancelariji, sobne biljke. Biljke stvarno mogu da unesu jako puno radosti i zdravih promena u naš životni prostor. Medjutim, posle svih činjenica koje sam ti gore opisala i svih fotografija na kojima možeš da vidiš biljke o kojima pričam, jasno ti je koliko zapravo ne znamo o onom što nas okružuje. Moram da naglasim da je moja želja da te ovim tekstom upoznam sa potencijalno opasnim karakteristikama sobnih biljaka. Važno mi je da naučiš da ih prepoznaš vizuelno, iliti odokativnom metodom, i da tačno znaš šta ne treba da radiš sa tim biljkama.
Takodje, kako i sama imam ljubimca, poseban akcenat bih stavila na to da ukoliko imaš ljubimce, razmisli o odabiru ili promjeni pozicije biljke u svom životnom prostoru. Posmatrajući svog Beku, shvatila sam da zapravo ni ne prilazi tim biljkama, ali opet mere predostrožnosti nikad nisu zgoreg.
Za kraj, želim da se zahvalim od srca na tome što si izdvojio-izdvojila svoje vrijeme da naučiš nešto novo, da osvestiš prostor u kome provodiš vreme i na kraju, da upoznaš i ovaj segment biljnog sveta.
Čekam tvoje komentare, sugestije, fotografije, uvek tvoje mišljenje. Radujem se onome što ćeš ti mene naučiti i što ćeš podeliti sa mnom.
Želim ti prelep i nasmejan dan!
Bojana
