5 BILJAKA ZA PREKRASNE ŽIVE OGRADE
Dobrodošli, dragi moji, u jedan od najzelenijih kutaka ovog bloga! Danas ćemo ušetati u fascinantan svet pejzažne arhitekture, istražujući jedan od najvažnijih elemenata svakog predivnog eksterijera – žive ograde.
Zamisli sada svoj vrt kao pozornicu, a živu ogradu kao zavesu koja stvara dramatičan uvod u svaki prizor. Žive ograde, ne samo da definišu granice tvog dvorišta, već i odražavaju tvoj osećaj za estetiku, pružajući privatnost, zaštitu i, naravno, bujnu lepotu koja oplemenjuje tvoju okolinu.
Za one koji se dive prirodi, koji žude za mirisom svežeg lišća i igrom svetlosti kroz grančice, živa ograda je više od samo fizičke barijere – to je živa umetnost koja diše. Njena transformacija od mladih sadnica do bujnih zelenih zidova predstavlja simfoniju prirode koja se odvija pred našim očima.
Ali ovo nije samo priča o biljkama; to je priča o tome kako priroda postaje deo našeg okruženja, kako se uklapa u našu svakodnevicu, kako nas okružuje svojom lepotom i korisnošću. U ovom putovanju kroz svet živih ograda, upoznajem te ne samo sa najboljim izborom biljaka za ove zelene elemente, već i njihovu istoriju, njihovu funkcionalnost i kako ih najbolje negovati i održavati.
Spremi se da otkriješ raznolikost boja, oblika i tekstura koje žive ograde donose u tvoje dvorište. Od gracioznih fotinija do impozantnih tisa, svaka biljka ima svoju priču, svoj karakter koji doprinosi bogatstvu tvog pejzaža.
Dakle, krećemo u ovaj zeleni lavirint, prepun saveta, inspiracije i zanimljivosti o živim ogradama. Neka tvoje dvorište postane pozornica na kojoj će priroda zasijati svojim najlepšim bojama, a živa ograda kao element zelene elegancije i geometrije neka zaokruži koncept tvog ličnog stila u kom je dvorište uredjeno. Hajde da zajedno otkrijemo čaroliju živih ograda u daljem tekstu.
Pa, krenimo.
1. Photinia frasierii „Red Robin“
Danas krećemo tako što ćemo se upoznati sa jednom izuzetno popularnom biljkom koja sve češće krasi naše vrtove – fotinijom. Ova prekrasna biljka je pravi hit među ljubiteljima živih ograda, i to s dobrim razlogom. Pored svoje estetske privlačnosti, fotinija je izuzetno praktična i jednostavna za održavanje. Hajde da naučiš nešto više o ovoj nestvarno lepoj biljci. (samo kratka digresija – ovo je biljka za koju me pitalo bar 10 ljudi u poslednjih sedam dana.)
Odakle je, ko je, šta je? Fotinija (Photinia) je rod cvetnica iz porodice ruža (Rosaceae). Ova biljka potiče iz istočne Azije, tačnije iz Kine, Japana i Indije. Njeno ime dolazi od grčke reči „photeinos“, što znači „svetao“ ili „sjajan“, što se odnosi na sjajne, crvene listove koji su zaštitni znak ove biljke. Upravo ti mladi, crveni listovi daju fotiniji njen prepoznatljiv izgled i čine je omiljenim izborom za živu ogradu.
Što se tiče uslova za rast, razvoj i da bi postigla svoj puni potencijal, fotinija je izuzetno prilagodljiva biljka. Najbolje uspeva na mestima s puno Sunca, ali može podneti i delimičnu senku. Više Sunca podstiče intenzivniju crvenu boju mladih listova. Voli dobro drenirano tlo bogato organskim materijama. Fotinija se prilagođava različitim tipovima zemljišta, ali najbolje raste u blago kiselim do neutralnim zemljištima. Iako je prilično otporna na sušu, redovno zalivanje tokom sušnih perioda obezbeđuje njen optimalan rast. U prvim godinama nakon sadnje, redovno zalivanje je ključno za razvoj zdravog korenovog sistema. Iako je prilično otporna na sušu, redovno zalivanje tokom sušnih perioda obezbeđuje njen optimalan rast. U prvim godinama nakon sadnje, redovno zalivanje je ključno za razvoj zdravog korenovog sistema.
Dobro, sad kad si se oduševio/la ovom prelepom bojom listova, sledi pitanje: kako se sadi?
Sadnja fotinije je jednostavan proces, ali zahteva malo planiranja. Da bi se formirala gusta živa ograda, potrebno je da sadiš fotinije na razmaku od oko 60-80 cm. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za rast, ali i dovoljno blizine da formiraju kompaktan zeleni zid.
Šta će biti ako orežem ovu granu ovde? Da li je previše skraćena? Bez brige, fotinija se lako oblikuje i održava orezivanjem, što je čini idealnom za živu ogradu. Najbolje vreme za orezivanje fotinije je u kasno proleće ili rano leto, nakon što novi rast dobije svoju karakterističnu crvenu boju. Možeš je orezivati i u kasno leto kako bi se zadržao željeni oblik. Ono što je važno da napomenem je da koristiš čiste i oštre makaze za orezivanje. Ukloni sve oštećene ili bolesne grane, kao i grane koje se ukrštaju ili oslanjaju jedna o drugu. Redovno orezivanje podstiče gušći rast i doprinosi zdravlju biljke.
Održavanje fotinije je zaista prilično jednostavno. Osim redovnog zalivanja i povremenog orezivanja, je potrebno da je povremeno nahraniš i zaštitiš od bolesti/štetočina. Koristi organsko đubrivo u proleće. To podstiče snažan rast biljaka. Medjutim, obrati pažnju na preteranu upotrebu azotnih đubriva, jer mogu smanjiti otpornost biljke na bolesti. Nešto što je važno da napomenem jeste da fotinija može biti podložna nekim bolestima, kao što je pegavost lista. Redovno proveravaj biljke i uklanjaj zaražene listove. Dobra ventilacija i izbegavanje prekomernog zalivanja mogu smanjiti rizik od bolesti. Bolje sprečiti nego lečiti!
2. Tisa (Taxus media „Hicksii“)
Tisa (Taxus media „Hicksii“) je izvanredan izbor za živu ogradu zbog svoje elegancije, izdržljivosti i svestranosti. Njene tamnozelene, guste iglice stvaraju predivan, luksuzan zeleni zid koji će tvom vrtu pružiti sofisticiranu notu i trajnu zaštitu. Bilo da tražiš privatnost, zaštitu od vetra ili samo prelepu zelenu ogradu, tisa „Hicksii“ je prava biljka za tebe. Pa, red je da se malo bolje upoznamo sa ovom jedinstvenoj, vrlo otpornoj i prelepoj biljci.
Tisa (Taxus) je rod zimzelenih drvenastih biljaka iz porodice tisa (Taxaceae). Sorta Taxus media „Hicksii“ je hibrid između engleske tise (Taxus baccata) i japanske tise (Taxus cuspidata). Ova kombinacija donosi najbolje osobine oba roditelja: izdržljivost, otpornost i gustinu. Tisa je poznata po svojoj dugovečnosti – neki primerci mogu živeti nekoliko stotina godina!
Tisa „Hicksii“ je izuzetno prilagodljiva biljka koja uspeva u različitim uslovima. Međutim, za optimalan rast i izgled, važno je da povedeš računa o nekoliko faktora. Tisa najbolje uspeva na mestima sa delimičnom do potunom senkom. Iako može podneti Sunce, previše izlaganja može uzrokovati opekotine na iglicama. Najviše voli dobro drenirano, blago kiselo do neutralno tlo. Može rasti u različitim tipovima zemljišta, ali teška, glinasta tla treba izbegavati zbog loše drenaže. Redovno zalivanje je ključno, posebno tokom prvih nekoliko godina nakon sadnje. Tisa nije tolerantna na sušu, pa je važno održavati zemljište vlažnim, ali ne preterivati sa zalivanjem.
Dobro, sada kada smo se upoznali sa uslovima koji ovoj biljci najviše odgovaraju, a tvoje dvorište ima baš takve karakteristike, dolazimo do pitanja – kako do žive ograde? Krećemo sa sadnjom. Preporučuje se sadnja biljaka na razmaku od 60-80 cm kako bi se postigla gusta i neprozirna ograda. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za rast, ali i dovoljno blizine za formiranje kompaktne barijere. Iskopaj sadnu jamu dvostruko širu od korenove lopte biljke. Postavi biljku u sadnu jamu, dodaj hranljive materije, napuni sadnu jamu zemljom i dobro zalij. Ukoliko dodaš sloj malča oko biljke pomoći ćeš joj u zadržavanju vlage i smanjenju rasta korova.
Održavanje tise „Hicksii“ je jednostavno i lako, što je čini idealnim izborom za žive ograde. Ovo je biljka koja se lako oblikuje i održava redovnim orezivanjem. Najbolje vreme za orezivanje tise je kasno proleće ili rano leto. Takođe, možeš je orezivati u kasno leto ili jesen kako bi se zadržao željeni oblik. Identično kao i kod fotinije, koristi čiste i oštre makaze za orezivanje. Ukloni sve oštećene ili bolesne grane, kao i grane koje se ukrštaju ili naslanjaju jedna o drugu. Redovno orezivanje podstiče gust rast i doprinosi zdravlju biljke.
Pored redovnog zalivanja i orezivanja, potrebno je da obratiš pažnju na još nekoliko dodatnih stvari. Biljke je potrebno dodatno prihranjivati, pa tako i tisu. Primeni uravnoteženo gnojivo, u proleće, da bi se podstakao snažan i zdrav rast biljaka. Samo obrati pažnju da izbegavaš prekomernu upotrebu azotnih đubriva, jer mogu smanjiti otpornost biljke na bolesti. Kad smo već na temi bolesti, da dodam i ovo. Tisa je prilično otporna na većinu bolesti i štetočina. Zapravo, od svih biljaka koje koristimo za formiranje živih ograda, slobodno mogu da kažem da je tisa najotpornija na bolesti i štetočine. Ključno je da biljke imaju prostora da dišu i da pravilno zalivaš svoje biljke. To uveliko smanjuje rizik od gljivičnih infekcija.
3. Lovorvišnja (Prunus laurocerasus)
Nastavljamo dalje sa jednom od najpopularnijih biljaka koja se gaji u formi žive ograde – lovorvišnja. Ova zimzelena lepotica kombinuje estetsku privlačnost i funkcionalnost, stvarajući gustu, bujnu ogradu koja će ti pružiti privatnost i zaštitu tokom cele godine.
Lovorvišnja, potiče iz jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Ova biljka je član porodice ruža (Rosaceae) i prvi put je kultivisana u Carigradu (današnji Istanbul) još u 16. veku. Brzo je postala popularna širom Evrope zbog svoje otpornosti i dekorativnog izgleda. Jedna zanimljiva činjenica o lovorvišnji je da njeni listovi sadrže hemikaliju koja se zove cijanogeni glikozid. Kada se listovi oštete, ova supstanca može osloboditi cijanid, što je prirodan način zaštite biljke od herbivora. Iako je to fascinantan prirodni mehanizam, važno je napomenuti da listove lovorvišnje ne treba konzumirati. Verujem da skoro nikom ne bi palo na pamet da jede listove žive ograde, ali nije na odmet pomenuti i ovo.
Nakon upoznavanja i porekla, sada je vreme da malo više pročitaš o uslovima koje joj je potrebno obezbediti da bi bila zdrava i srećna. Lovorvišnja je izuzetno prilagodljiva biljka koja može rasti u različitim uslovima. Može uspevati na potpuno osunčanim položajima, do duboke senke. Najsrećnija je u delimičnoj senci, gde dobija dovoljno svetla, ali nije izložena direktnom Suncu tokom celog dana. Voli dobro drenirano, blago kiselo do neutralno tlo. Može rasti u različitim tipovima zemljišta, ali se najbolje razvija u plodnoj, humusom bogatoj zemlji. Tokom prve godine nakon sadnje, redovno zalivanje je ključno. Nakon što se dobro ukoreni, lovorvišnja može tolerisati sušu, ali će u sušnim periodima biti vrlo zahvalna za dodatnu vodu.
Ako je lovorvišnja tvoj odabir za živu ogradu, vreme je da te uputim kako se formira, sadi , održava i orezuje. Pre svega, da bi se postigla gusta i lepa živa ograda od lovorvišnje, obrati pažnju na sledeće redove. Sadi biljke na razmaku od 50-70 cm kako bi se postigla gusta, neprozirna ograda. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za rast, a istovremeno osigurava gustu vegetaciju.
Kako da posadiš živu ogradu? Vrlo jednostavno. Predlažem da na krajevima linije postaviš dva kočića, a na njih vezeš konac, kanap, vrpcu. Izmeriš rastojanja i postaviš biljke na izmerene razdaljine. Iskopaš sadnu jamu dvostruko širu od korenove lopte biljke. Postaviš biljku u sadnu jamu, dodaš stimulatore zemljišta i djubriva, napuniš je zemljom i dobro zaliješ. Identično kao i za prethodne dve biljke, dodavanjem sloja malča oko biljke pomoći ćeš u zadržavanju vlage i sprečavanju rasta korova oko svoje žive ograde.
Deo održavanja žive ograde jeste i orezivanje, a to je vrlo jednostavan proces koji osigurava zdrav i lep izgled biljke. Najbolje vreme za orezivanje je kasno proleće ili rano leto. Takođe možeš orezivati svoju živu ogradu i u kasno leto ili ranu jesen kako bi se održao oblik i gustina. Koristi čiste i oštre makaze za orezivanje. Ukloni oštećene, bolesne ili ukrštene grane. Redovno orezivanje podstiče gušći rast i doprinosi zdravlju biljke.
Lovorvišnja je zaista vrlo zahvalna biljka, koja ima minimalne uslove za uspevanje. Što se tiče ishrave, primeni organsko đubriv u proleće, da bi se podstakao snažan rast. Lovorvišnja je prilično otporna na bolesti, ali redovno proveravaj biljke i uklanjaj zaražene delove. Dobra ventilacija i pravilno zalivanje mogu smanjiti rizik od gljivičnih infekcija.
4. kalina (Ligustrum Ovalifolium)
Idemo dalje sa najlepšim i najboljim biljkama za formiranje žive ograde, a reč je o jednoj izuzetno popularnoj biljci za žive ograde – ligustrum ovalifolium, poznatom i kao kalina. Ova izdržljiva i brzorastuća biljka je omiljeni izbor za stvaranje gustih, urednih i lepih ograda. Skoro sasvim sa ubeđena da sve svi videli ovu biljku i uživo. Razlog je što se, uz šimšir, najčešće koristi u praksi za formiranje bordura, živica i topijarnih formi.
Kalina potiče iz Japana i Koreje. Ova biljka je član porodice maslina (Oleaceae) i postala je popularna širom sveta zbog svoje sposobnosti da brzo formira guste, zelene živice koje pružaju privatnost i zaštitu od vetra.
Jedna zanimljivivost o ligustrumu je da se njegovi listovi tradicionalno koriste u azijskoj medicini za pripremu lekova. Iako se danas više koristi kao ukrasna biljka, njegova lekovita svojstva su vekovima bila cenjena.
Ligustrum ovalifolium je vrlo prilagodljiva biljka koja može uspevati u različitim uslovima. Ova biljka najbolje uspeva na mestima koja su potpuno osunčana ali i u delimičnoj senci. Kažem u delimičnoj senci jer toleriše senku, ali na potpuno osunčanoj poziciji će rasti brže i gušće. Što se tiče zemljišta, preferira dobro drenirano, plodno tlo. Međutim, može rasti u različitim tipovima zemljišta, uključujući glinovita, peskovita i ilovasta tla.
Ključna smernica za ovu biljku jeste da je tokom prve godine nakon sadnje, redovno zalivaš jer joj to pomaže za uspostavljanje zdravog korenovog sistema. Nakon toga, ligustrum postaje prilično otporan na sušu, ali će tokom sušnih perioda ceniti dodatno zalivanje.
Za zasnivanje žive ograde od kaline, potrebno je primeniti malo drugačiji princip od prethodno navedenih biljaka. Osnovni razlog tome je što kalina ima daleko manju lisnu masu (listiće) i potrebno je povećati gustinu sadnje, odnosno smanjiti razmak izmedju biljaka prilikom sadnje. Ove biljke sadi na razmaku od 30-50 cm kako bi se postigla gusta, neprozirna ograda. Ovaj razmak omogućava biljkama da se razvijaju u gustu živicu bez prevelike konkurencije za resurse. Princip sadnje je identičan kao i za prethodne biljke, sa merenjem razmaka, dodavanjem hranljivih materija i malča oko posadjenih biljaka.
Održavanje žive ograde od kaline je vrlo jednostavno i odnosi se na orezivanje, prihranu, zaštitu od bolesti i štetočina i zalivanje. Orezivanje ligustruma je jednostavno i redovno orezivanje doprinosi njegovom zdravom i urednom izgledu. Najbolje vreme za orezivanje je kasno proleće ili rano leto, nakon što je biljka završila sa cvetanjem. Takođe, možeš je orezivati tokom leta kako bi se održali željeni oblik i gustina. Naravno, koriste se oštre i čiste makaze. Važno mi je da shvatiš da orezivanjem žive ograde podstičeš kompaktiniji i funkcionalniji izgled svoje žive ograde. Potrebno je pored orezivanja da prihranjuješ svoju živu ogradu. Primena uravnoteženog đubriva u proleće podstiče snažan rast. Đubrivo s sporim otpuštanjem je idealno za dugotrajnu podršku biljci tokom vegetativne sezone. Ligustrum je prilično otporan na većinu bolesti i štetočina. Ipak, redovno proveravaj biljke i uklanjaj zaražene delove kako bi se sprečilo širenje eventualnih problema. Dobra ventilacija i pravilno zalivanje mogu smanjiti rizik od gljivičnih infekcija.
5. Japanska žutika (Berberis Thunbergii)
Dalje nastavljamo put do upoznavanja jedne izuzetno dekorativne i svestrane biljke za žive ograde – Berberis thunberghii, poznatu i kao japanska žutika. Ova prelepa biljka svojim neobičnim lišćem i otpornim karakterom unosi živost i dinamiku u svaki vrt. Hajde da se upoznate i da saznaš sve što treba o berberisu i kako ga najbolje iskoristiti za kreiranje fantastičnih živih ograda.
Berberis thunberghii potiče iz Japana i deo je porodice žutikovki (Berberidaceae). Ova biljka je uvedena u Evropu u 19. veku i brzo je postala popularna zbog svoje otpornosti, lakoće održavanja i atraktivnog izgleda. Danas je široko rasprostranjena i koristi se u mnogim vrtovima i parkovima širom sveta.
Jedna interesantna činjenica o berberisu je da su njegovi plodovi jestivi i bogati vitaminom C, iako su prilično kiseli. U nekim kulturama se koriste za pravljenje džemova i sokova. Takođe, zbog svojih trnova, berberis pruža odličnu zaštitu od uljeza i životinja, čineći ga idealnim za žive ograde.
Berberis thunberghii je izuzetno prilagodljiva biljka koja može uspevati u različitim uslovima. Ova biljka najbolje uspeva na potpuno osunčanoj poziciji, ali može tolerisati i delimičnu senku. Na potpuno osunčanoj poziciji, boja lišća će biti intenzivnija i atraktivnija. Voli dobro drenirano, blago kiselo do neutralno zemljište. Može rasti u različitim tipovima zemljišta, uključujući glinovita, peskovita i ilovasta tla. Tokom prve godine nakon sadnje, redovno zalivanje je ključno za uspostavljanje zdravog korenovog sistema. Nakon toga, berberis postaje prilično otporan na sušu, ali će tokom sušnih perioda ceniti dodatno zalivanje.
Da postigneš uzgoj žive ograde gustog i zdravog izgleda, sadi biljke na razmaku od 50-70 cm. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora za rast, a istovremeno osigurava gustu vegetaciju. Sadiš biljke po identičnom principu kao za prethodne biljke. Iskop sadne jame, dodavanje prihrane, sadnja biljke, dodavanje zemlje i zalivanje – tim redosledom.
Orezivanje berberisa je jednostavno i redovno orezivanje doprinosi njegovom zdravom i urednom izgledu. Vreme za orezivanje žive ograde od berberisa je kasno proleće ili rano leto, nakon što prođe vreme cvetanja. Takođe možeš orezivati u kasno leto ili ranu jesen, po potrebi. Koristi čiste i oštre makaze za orezivanje. Ukloni sve oštećene ili bolesne grane, kao i grane koje se ukrštaju ili naslanjanju jedna o drugu.
Berberis thunberghii je biljka koja je vrlo laka za održavanje , što je čini idealnom za živu ogradu. Dodaj joj uravnoteženo đubrivo u proleće i podstakni snažan i zdrav rast. Đubrivo s sporim otpuštanjem je takodje jedna od opcija da dodavanje, ako ne i najidealnija opcija. Ova inovativna đubriva su dostupna u specijalizovanim radnjama ili poljoprivrednim apotekama. Idealna su iz razloga što se dodaju biljkama na početku sezone i prilikom svakog zalivanja, otpuštaju potrebnu količinu hrane koja je potrebna biljkama. Ova biljka je prilično otporna na većinu bolesti i štetočina. Ipak, redovno proveravaj biljke i uklanjaj zaražene delove kako bi se sprečilo širenje eventualnih problema. Dobra prozračnost i pravilno zalivanje mogu smanjiti rizik od gljivičnih infekcija.
a sada, da saberemo utiske.
I tako, biljku po biljku, došli smo do kraja. Nakon što smo zajedno istražili sve ove divne mogućnosti koje nam nude ove sjajne biljke, verujem da si spreman/a da započneš svoj novi projekat – formiranje žive ograde. Ove predivne biljke ne samo da unose estetsku vrednost u tvoj vrt, već i pružaju privatnost, zaštitu i formiraju bujni zeleni zid koji oplemenjuje tvoju okolinu.
Nadam se da sam uspela da ti dočaram da su žive ograde mnogo više od običnih zelenih barijera. One predstavljaju sklad prirode i ljudske kreativnosti, čineći tvoj prostor ne samo funkcionalnim, već i vizuelno privlačnim. Za koju god biljku da se odlučiš (ili kombinaciju nekih od njih – zašto da ne?), svaka donosi svoj jedinstveni karakter. Ove biljke zajednički stvaraju živu umetnost koja diše, raste i razvija se zajedno sa tvojim vrtom.
Na pitanje kada da sadim živu ogradu – moj odgovor je SADA! Nema boljeg vremena od sadašnjeg da započneš sa sadnjom svoje žive ograde. Sa dolaskom toplijih meseci, zemlja postaje idealna za sadnju, a ti imaš priliku da pratiš rast i razvoj svojih biljaka od samog početka. Zapamti, što ranije posadiš, pre ćeš uživati u svim prelepim promenama koje živa ograda donosi.
Dakle, KRENI! Nema ništa lepše od gledanja kako tvoje dvorište dobija novi element, menja se i postaje oaza mira i lepote. Ukoliko imaš bilo kakva pitanja ili nedoumice, bez razmišljanja mi piši! Tu sam da ti pomognem sa savetima, preporukama i stručnim znanjem kako bi se postigli najbolji rezultati.
Takođe, svečano otvaram poziv za svakog od vas, ko ima iskustvo, da podelite svoje znanje sa svima nama. Saveti i trikovi u uzgoju biljaka su zlata vredni, posebno za sve vas koji tek počinju svoje putovanje u svet uzgoja živih ograda. A u krajnjem slučaju, i sama ja sam uvek za nova znanja. Niko ne zna sve, zar ne?
Za tebe koji/koja čitaš, kao i za sve vas koji obožavate biljke i kreativno stvaranje, imam posebnu pozivnicu! Zapratite Instagram stranicu Vani Bossa i Facebook stranicu Vani Bossa. Na društvenim mrežama redovno sa svima vama delim inspirativne slike, korisne savete, i najnovije informacije o svetu zelenila i pejzažne arhitekture. Pridruži se zajednici i budi deo priče koja slavi lepotu prirode i umetnost stvorenu zelenilom.
Još jednom za kraj da napomenem da imaš jedinstvenu priliku da kreiraš nešto posebno i trajno. Sadnja žive ograde nije samo ulaganje u tvoj vrt, već i u tvoj svakodnevni život. Svaka biljka koju posadiš predstavlja deo tvoje lične priče, deo tvoje ljubavi prema prirodi i želje da stvoriš nešto lepo i korisno. Uz pravu pažnju i negu, tvoja živa ograda će vam uzvratiti bujnom lepotom i dugovečnošću.
Svaka velika avantura počinje prvim korakom. Kreni danas, posadi svoju živu ogradu i uživaj u plodovima svog rada. Budi inspiracija drugima i podeli svoju kreativnost sa svima nama.
Hvala ti što si deo ove male zajednice i što deliš ljubav prema prirodi i pejzažnoj arhitekturi.
Hajde da zajedno otkrijemo čaroliju živih ograda i unesemo komadić prirode u svaki kutak naših života!
Ali istraživanje ne mora da se završi ovde i na ovom tekstu. Baš naprotiv! Ovo je samo početak tvog putovanja u svet biljaka i ozelenjavanje svojih urbanih zelenih kutaka. Sada je pravo vreme da se pokreneš i da stvoriš svoj sopstveni zeleni kutak, svoj mali raj za opuštanje i uživanje.
Šalji mi slike, komentare, utiske i ideje. Tu smo da učimo jedni od drugih!
Radujem se jako svakom, pa i najmanjem koraku prema uredjenju balkona! Uključi nas sve u svoje male uspehe!
Lep i nasmejan pozdrav ti šaljem,
Bojana
